Ovo je priča o devojčici po imenu Milica Pametnica.
Milica je jedna mnogo slatka i veoma pametna devojčica.
Zato i gubi živce i nervira se, tako mala i slatka, kada joj postave pitanje – Milice, ko si ti, imenica ili subjekat.
Da nije toliko pametna, možda bi zapala u krizu identiteta (to je ono kada sam pojma nemaš ko si i šta si, da li si roker ili folker – dešava se.)
Milica dobro zna ko je ona, Milica Pametnica, imenom i prezimenom je – imenica.

Porodica imenica
Tako je, zna ona da pripada velikoj i srećnoj porodici imenica. Svi u njenoj porodici su takvi, svi imenuju nešto, daju imena bićima, predmetima, materijama pa čak i nekim apstraktnim pojmovima.
Milica – to je njeno ime, samo njeno, sopstveno vlastito – vlastita imenica
Ona je devojčica i nije jedina, njena porodica je velika, ima mnogo devojčica. One vole da se sastanu, da se igraju, pričaju. Devojčice vole da budu zajedno, sve su one slične, imaju toliko zajedničkih osobina, devojčica – zajednička imenica
A i baka i deka vole kada svi dečaci i devojčice iz porodice dođu u goste, kada su unučad na okupu, unučad(svi zajedno u celini i unuke i unuci) – zbirna imenica.
Odmah baka vadi i mleko i brašno da pravi kolače. Mleko, brašno – gradivne imenice (neka količina neke materije, kako kad, nekad je baki potrebno šolja mleka a nekada dva litra mleka, zavisi koji kolač pravi).
Na kraju ono najvažnije ono što se ne vidi, ali što Milica najviše voli kada je njena porodica u pitanju, to su ljubav, požrtvovanost, lepota – apstraktne imenice.

Eh, kada bi Milica pisala svoj CV, svoju radnu biografiju, tada bi situacija izgledala sasvim drugačije.
Onda bi morala da napiše nešto i o tome šta je njeno zanimanje, šta ona to radi u svom životu, pisla bi o svojoj profesiji.
Radna biografija (CV) Milice Pametnice

Milica ide u školu.
Da, da to je profesija, to ona radi, to joj je možemo da kažemo služba.
Milica – subjekat, ona radi vrši taj posao školovanja.
Kao svaka svestrana i pametna devojčica, radi ona još ponešto.
Milica je učenica. – imenski deo predikata (lepo smo identifikovali, tačno i precizno šta radi)
U školi Milica je veoma vredna i ogladni.
Milica jede sendvič. – Sendvič istrpi tu Miličinu glad, da bi joj dao snage da uči i dalje, objekat
Milica ima puno drugarica i drugova, voli da se druži, silne su tu neke grupe, grupice i udruženja, recimo imeničke sintagme. Mada mora se priznati Milica nekako uvek bude glavna, uostalom ona je imenica, a svi ostali u grupi su atributi.
Znači Milica je – najpametnija(atribut) devojčica (imenica, glavna reč) u grupi (atribut).
Ili, može i ovako
Milica, najpametnija devojčica u školi, (apozicija) je napisala svoju radnu biografiju.
Eto to je to.
Sve vam je objasnila Milica, pametna i lepa (apozitiv).

Padeži, eh, ti padeži, ko ih ne bi voleo.
Samo, taj isti ljubitelj padeža neće se usrećiti kada je engleski jezik u pitanju. Nema ih baš nešto.
Tu je srećom genitiv.

Strukturalno gledano, kako sam vam već u naslovu navela, postoje 2 vrste genitiva u engleskom jeziku
1. Saksonski genitiv
2. Normanski genitiv

Pošto je engleski mešvanina raznih jezika, onda su i neke karakteristike tih jezika dospele do naših dana. Ko su bili Saksonci i Normani, to sam vam već objasnila, simpatićan jedan post, ako niste pročitali, odmah najpre tamo.

Dakle genitiv je padež, kojim se označava pre svega neko pripadanje, posedovanje (govorimo o engleskom jeziku)
The possessive case, genitive is used to show ownership.

Prvi način da se izrazi posedovanje je Saksonski genitiv.

Da to se krije iza tog rogobatnog naziva – apostrof + s

To znate naravno, skoro da nemam o čemu da pričam, viđate to svakog dana, da se podsetimo:

Primeri, primeri:

– dog’s dinner
– Ronny’s brother
– Janet’s drink

U svim ovim primerima jasno je označeno pripadanje, čije je nešto ili neko.

Upotreba saksonskog genitiva, pripadanje, kada su u pitanju, osobe, životinje, mesta, vremenski periodi :

– New York City’s crime
– Belgrade’s Arena
– an hour’s drive
– a three week’s holiday

Ali, šta se dešava u množini – tu već imamo -s, nastavak, koji određuje nožinu imenica
1 – kod imenica, koje imaju pravilnu množinu, dodajemo samo apostrof

– the girls’ room

2. – kod imenica, koje imaju nepravilnu množinu, ne koriste -s, kao – child, children, dodajemo i apostrof i s

– The children’s toys
– Men’s clothes

Drugi način da se izrazi pripadanje u genitivu je normanski genitiv tj. predlog of ispred imenice
Normanski genitiv koristimo za predmete koji na neki način pripadaju, deo su drugih stvari, predmeta (when talking about things that belong to other things).

– The door of the car.
– The content of the website.
– The top of the page.

Da ne zaboravim, obrati pažnju na pitanje čije je ovo – whose, lične prisvojne zamenice glase ovako:

Nom-Gen
My – Mine
Your – Yours
His – His
Her – Hers
Its – Its

Our – Ours
Their – Theirs

E sad va vežbamo, silne sam vam lepe vežbe pripremila.
- br.1
– br.2
- br.3
- br.4
- br.5

Druge postove iz kategorije imenice, članovi, zamenice, kao i mnogo drugih tema možete naći na engleski.amarilisonline.com

Šala mala, naravno
Znam ja da svi dobro znamo šta je konjugacija a šta deklinacija. Samo se malo ponekad zbunimo, zar ne.
Vidim ja tako ponekad, kad bacim pogled na analizu posete bloga, neko slučajno pogreši pa na Google ukuca konjugaciju imenica, deklinaciju recimo glagola go, a da ne zaboravim, videla sam tu i tamo da se traži i komparacija nepravilnih glagola u engleskom.
Da obnovimo gradivo:


foto
- Konjugacija
U osnovi ove reči imamo latinsku reč conjugare u značenju spajati, join together (eng.) ili verbinden(nem.).

Konjugacija je svojstvo, oosbina, karakteristika glagola. Znači, konugacija je promena glagola, u našem jeziku, na primer, po licu, broju(jednina i množina) vremenu, načinu i rodu (muški, ženski i srednji).

O konjugaciji glagola u srpskom sam već nešto pisala a bogami i crtala u postovima:
Glagolski oblici u srpskom jeziku
Glagolski načini u srpskom jeziku – potencijal, futur II i imperativ
Prošla vremena u srpskom jeziku, lepo nacrtana
Što se tiče konjugacije u engleskom jeziku, o tome toliko toga imate na ovom blogu, da mi (za sada) ne pada na pamet, šta bih još mogla da dodam.
Konjugacijom glagola u nemačkom jeziku sam tek počela da se bavim pa tražite sami, da vidite dokle je došlo.

Znači, kada vam neko kaže da konjugirate glagol ići, znači lepo mu navedete oblike u prezentu, imperfektu, perfektu itd.
Isto to i na engleskom i nemačkom jeziku.
Naravno bonus :-), evo stiže:
Sajt za konjugaciju, promenu glagola u engleskom jeziku, ukucate glagol i lepo dobijete kompletnu konjugaciju tj. promenu.
link
Na istom sajtu imate opciju i za španski i nemački jezik ili evo direktnog linka za nemački i teraj, samo ubaciš oblik u infinitivu.

foto
- deklinacija
je svojstvo imenica i imenskih reči (zamenice, pridevi i brojevi), one se menjaju po padežima, rodu i broju.
O padežima sam počela da pišem, ne bi bilo loše da pročitate bar uvodni post
– Padeži u srpskom jeziku, priča o poreklu, ostalo tražite sami po blogu, nešto je već napisano a ostalo će biti, kada ne zna se :-).
Koren reči je naravno latinskog porekla i declinatio znači skretati, odstupati.

Zaključak: glagol = konugacija
Imenice i imenske reči = deklinacija

Kad neko kaže konjugiraj glagol go, lepo teraj, menjaj glagol po svim vremenima a kada se traži da se deklinira imenica e onda smo dobro prošli ako je engleski u pitanju (genitiv, manje više, kada su lične zamenice u pitanju malo više), kod nemačkog imamo malo više posla sa 4 padeža, tri roda, jedninom i množinom a u srpskom imamo magiju broja 7.
Sad je vreme da se nešto namaže na hleb

foto
Sve u vezi nemačkog jezika pogledajte na sajtu nemacki.amarilisonline.com

Prilikom učenja nemačkog jezika pravilo glasi – imenice se moraju učiti zajedno sa odgovrajućim rodom, pošto u nemačkom jeziku, rod imenica je kao i u srpskom gramatički.
O tome sam već pisala u postu – Imenice i rodovi u nemačkom jeziku.

Naravno, nije vam se dopalo, pa bi sad vi neke fore i fazone.
OK, tražili ste dobićete.
Pre toga još jednom da naglasim, lista koja sledi je samo pomoćno sredstvo priliko učenja.
- Muški rod

foto
1. Imenice koje imaju član prema svom biološkom rodu
Logično je da der Vater, der Herr, der Onkel, der Junge budu muškog roda. Iz sasvim očiglednih razloga, to su muškarci u raznim životnim okolnostima imaju različite funkcije i nazive.
2. Imenice koje imaju muški rod, prema značenju su:
– dan i doba dana, sem noći
der Tag, der Abend ali !!! die Nacht
– godišnja doba, meseci i dani u nedelji
der Frühling, der Sommer, der Januar, der Montag, der Dienstag
– strane sveta
der Süden,der Nordwesten
– većina pojava vezana za vremenske prilike i padavine – ne sve
der Nebel, der Regen, der Schnee, der Tornado, der Wind
(!!!!!das Eis, die Hitze, die Kälte, die Wolke)
- marke automobila
der Audi,der Fiat,der Mercedes,
- većina pića, naročito alkoholna – ali ne i pivo, das Bier
der Wein,der Cognac, der Kaffee, der Tee,

Ženski rod
1. Imenice koje imaju član prema svom biološkom rodu
die Mutter,die Schwester,die Tante
!!!! Obrati pažnju – neke imenice, iako je sasvim logično da iz bioloških razloga budu ženskog roda, iz nekih drugih razloga (razvitak jezika, građenje reči) pripadaju srednjem rodu:
das Weib – žena, supruga, das Mädchen – devojčica, das Fräulein – gospođica
2. Zanimanja ženskog roda, koja dobijamo dodavanjem sufiksa – in na zanimanje muškog roda
die Schülerin, die Studentin, die Lehrerin, die Dozentin
Obrati pažnju na složenice, kada su zanimanja u pitanju, koje imaju u sebi reč Mann ili Frau
die Hausfrau / der Hausmann // der Kaufmann / die Kauffrau

foto
3. Imenice koje obično imaju ženski rod, prema značenju su:
- većina naziva cveća, drveća i voća – mnogo izuzetaka
die Rose, die Birne, die Banane, die Tanne, die Palme,
– Brojevi, koji su pretvoreni u imenice – jedinica, dvojka
die Eins, die Zwei, die Drei,
- nazivi brodova i aviona
die Titanic, die Boeing

Srednji rod
Ne postoji biološki srednji rod, zar ne.
– reči, koje se odnose na mladunce. su srednjeg roda
das Baby, das Kind, das Kalb
- deminutivi, koji se u nemačkom grade sa sufiksima – chen i -lein su srednjeg roda
das Häuschen, das Tierchen,
das Fräulein, das Schifflein
Obično su srednjeg roda, imenice preuzete iz drugih jezika, ali ne sve, sigurno one koje se završavaju na – (m)ent i -um
das Dokument,das Studium,
- Poimeničeni glagoli su uvek srednjeg roda – oblik infinitiva
das Essen, das Lernen, das Trinken
-boje
das Blau, das Rot, das Weiß,
- većina hemijskih elemenata i metala
das Gold, das Kupfer, das Aluminium, das Eisen

Pa srećno sa učenjem

Imenice u nemačkom jeziku spadaju, naravno u promenljivu grupu reči – die flektierbare Wortarten (Nomen -imenice, Arikel – članovi, Pronomen – zamenice, Adjektive -pridevi, Verben- glagoli).

Die Flexion (Beugung), promena kao pojam u nemačkom obuhvata 3 vrste promena:

– die Deklination
– die Konjugation
– die Komparation

Šta znače ovi pojmovi, to je već odavno objašnjeno, ko je propustio može da pročita ovde.

Da se vratimo imenicama u nemačkom jeziku.

Imenice imaju 3 osnovne karakteristike:

1. Genus

Imenice u nemačkom imaju:

- gramatički rod , das grammatische Geschlecht (Genus)
– prirodni rod, das natürliche Geschlecht (Genus)

Gramatički rod imenica

Gramatički rod imenica u nemačkom jeziku je ono što nas izluđuje i nervira većinu prilikom učenja nemačkog jezika. Kod velikog broja imenica, rod ne podleže nikakvom pravilu i mora se učiti kao sastavni deo imenice.
Manji broj imenica podleže nekom pravilu i to pročitajte ovde.
Pri tom se stalno gubi iz vida da i naš jezik ima slična pravila, kada su imenice u pitanju, da je većina imenica ima gramatički rod (muški, ženski i srednji) i da je strancima isto tako teško da uče naše imenice.

Uzećemo za primer pribor za jelo

das Messer, srednji rod je taj nož, muški rod u našem jeziku

der Löffel, muški rod je ta kašika, ženski rod

die Gabel ženski rod, ta viljuška je i kod nas ženski rod.
Upuštanje u bilo kakva dalja objašnjenja o uzrocima gramatičkog roda su bespredmetna za potrebe učenja nemačkog jezika. To je temetika za filologe.

Prirodni rod imenica

Ovo je ipak manji broj imenica, ali šta je tu je.

Tu spadaju imenice, koje su, po prirodi stvari, nosioci polnih obelžja. Prirodni rod ima samo 2 oblika za razliku od gramatičkog koji ima 3. Kao i u prirodi imamo samo muški i ženski rod.

– Imenice koje označavaju porodične, rodbinske odnose ili jednom rečju srodstvo:

der Vater – die Mutter
der Onkel - die Tante

– Zanimanja tj profesije

der Lehrer – die Lehrerin

- Životinje

– der Hahn, petao - die Henne, kokoška

2. Numerus

U nemačkom postoje i 2 broja ili

– Singular, Einheit, Einzahl -jednina
– Plural, Vielheit, Mehrzahl – množina

Množina u nemačkom jeziku se gradi na više načina:

– dodavanjem nastavka za množinu der Hund – die Hunde
– ubacivanjem Umlauta die Mutter – die Mütter
– kombinacijom nastavka i Umaluta – die Hand – die Hände
– bez nastavka der Lehrer – die Lehrer

Tabela sa nastavcima za množinu

3. Kasus

Stigosmo i do padeža. U nemačkom jeziku postoje 4 padeža.

Nominativ – 1. Fall (1.padež) – Wer, ko Was, šta
Genitiv – 2. Fall – Wessen, čiji
Dativ – 3. Fall – Wem, kome, Wo, gde
Akkusativ – 4. Fall - Wen, koga Was, šta Wohin, kuda

Promena po padežima u obliku jednine i množine se naziva Deklination, deklinacija. Dekliniraju se sledeće vrste reči u nemačkom, sem imenica:

– Adjektive, pridevi
– Artikel, članovi
– Pronomen, zamenice
Pogledajte i ove linkove i nemojte odmah da odustanete iako su na nemačkom:
– link br 1
– link br. 2

Ostale postove iz kategorije imenice se nalaze na nemacki.amarilisonline.com

Slike preuzete odavde

Da bi objasnili gerund kao veoma bitnu kategoriju u engleskom jezku, malo ćemo zastati kod kategorije glagolskih imenica u srpskom.

Kada radite i učite iz gramtika i udžbenika za osnovnu školu, pa napravite poređenje, može se desiti da naiđete na neke, da kažem neusaglašenosti. Ovo je jedna od tema, koje različiti autori tretiraju na posebne načine. Kako to izgleda, kada neko mnogo stručniji analizira možete pogledati ovde.
Nama je bitno sledeće:

Glagolske imenice su: pisanje, plivanje, crtanje, spavanje, …..
i to su imenice sa značenjem vršenja glagolske radnje, stanja ili zbivanja.

Plivanje je zabavno.
Spavanje je dosadno.
Glagolske imenice se izvode od glagola, najčešće dodavanjem sufiksa – nje.

Gerund – značenje

Pojam gerund je naravno latinskog porekla. Označava u engleskom jeziku reč, koja ima formu neličnog glagolskog oblika, non-finite verb.
U tu grupu neličnih glagolskih oblika u engleskom jeziku spadaju još i infinitivi, particip i naš gerund.

Da ne komplikujem više gerund je poznatiji kao verb + -ing ili – ing oblik glagola.

Gerund ili Present Participles

Kakva je razlika u obliku, formi između gerunda i participa prezenta?
Nikakva!
I jedan i drugi imaju isti oblik. Grade se kada se na glagol u infinitivu doda nastavak – ing.

Razlika je u upotrebi.
Particip prezenta koristimo za građenje trajnih vremena, recimo Present ili Past Continuous.

You are learning English now.

Gerund se koristi kao imenica.

Swimming is his passion. Plivanje je njegova strast.
I enjoy singing. Uživam u pevanju.
He completed renovating the house. On je završio sa renoviranjem kuće.
We discussed purchasing a new car. Razgovarali smo o kupovini (ovde kupovanje, kao glagolska imenica u našem jeziku, nema smisla)

Gerund, kao imenica može imate različite funkcije u rečenici, može biti subjekat, objekat, imenski deo predikata. Ali toliko detaljna gramatička analiza nam nije potrebna.
Objašnjenje ovog pojma nam je bitno radi razumevanja gramatičke kategorije koja se zove Verb Patterns ili glagolske šeme, obrasci.

A tome u drugom postu.
Vežbe:
– forma gerunda
– gerund kao subjekat

U međuvremenu proverite da li ste pročitali sve postove na engleski.amarilionline.com

Glück und Regenbogen sieht man nicht über dem eigenen Haus, sondern nur über fremdem.

Građenje reči je jedna veoma interesantna kategorija u nemačkom jeziku. Dosta je i opširna, ima tu mnogo toga:
– dodavanje, sufiksa, prefiksa
– građenje pretvaranjem jedne vrste reči drugu, recimo osnova je glagol a dodavanjem nekog sufiksa reč postaje imenica, itd.
Da ne širimo temu bespotrebno, danas ćemo se baviti nečim što se zove Komposita:

-Zusammengesetzte Nomen ili Die Bildung von neuen Substantiven, radi se o složenim imenicama u nemačkom jeziku.

Hạnd•stand der SPORT: eine Gymnastikübung, bei der man auf den Händen steht einen Handstand machen

Ova vrsta imenica postoji u svim jezicima ima je u našem, recimo bubamara, Beograd. Ko je učio engleski seća se termina – Compound Nouns recimo headache.

Nemci su se specijalizirali za građu tih složenih imenica, kao da imaju super lepak u genima, pa samo lepe imenice jednu na drugu, nikad kraja. To su one dugačke imenice, koje kada ih pogledate, pomislite – nema šanse ovo da pročitam. Nije tako, malo vežbe i veoma brzo se oko nauči da razana sastavne delove tih dugih reči i onda sve ide lakše.

Grundwort+Bestimmungswort

die Zukunftshoffnung
Grundwort – die Hoffnung
Bestimmungswort – die Zukunft

Mi te složene imenice najčešće ne možemo bukvalno da prevedemo. U ovom slučaju je osnovna reč, Grundwort, nada a o kakvoj vrsti nade ili nadanja se radi govori nam odrednica, Bestimmungswort – Zukunft, budućnost, dakle radi se o nadi koja je usmerena na budućnost.

Evo već smo upotrebili 2 složene reči u podnaslovu.

das Grundwort, osnovna reč
der Grund, osnova + das Wort, reč = das Grundwort

das Besimmungswort
die Bestimmung, određivanje, odrednica + s +das Wort = die Bestimmungswort, reč koja odredeđuje, definiše

– s, kao super lepak

Ovde uočavamo Fugenelement, naš superlepak, koji spaja 2 imenice a to je –s.
Sem toga, često se u ulozi superlepka javljaju i Fugenelemente -es, -ens, -n, -er:

– s = Sommer-s-zeit
– es = Eis-es-kälte
– ens = Herz-ens-wunsch
– n = Sonne-n-schein,

Važno: Koliko god da prilepimo tih imenica jednu uz drugu, rod imenice određuje poslednja u nizu!

A sad malo primera tih nemačkih specijaliteta:
Das Reifendruckmessgerät

die Verkehrsinfrastrukturfinanzierungsgesellschaft
ili možda je ovako lakše
die Verkehr –s-infrastruktur- finanzierung-s – gesellschaft
der Oberpostdirektionsbriefmarkenstempelautomatenmechaniker
odnosno
der Ober-post-direktion-s-brief-marken-stempel-automaten-mechaniker

Više o ovoj temi i nekoliko lepih primera dugih nemačkih imenica pogledajte ovde.

A možemo malo i da vežbamo i daspajamo imenice u nove, složene, ovde

Još o imenicama link.

Uputstvo kako nabaviti ebook Nemački nije bauke se nalazi ovde

Imenice u nemačkom jeziku ne mogu da stoje same. Svi oni, među vama, koji su već savladali engleski jezik, znaju tu činjenicu vrlo dobro. Imenica, sama, bez nekog od svojih pomagača u nemačkom jeziku, retko kad može da opstane.
Ovoj problematici moramo da se posvetimo. Kao što smo već utvrdili, postoje oblasti u nemačkom jeziku, konkretno u gramatici, koje su nam bliske pa ih lako razumemo – nisam rekla da ih lako naučimo , jednostavno razumemo o čemu se radi.

Isto tako postoje i suprotni primeri, nešto što nam nikako ne ide u glavu. Ili da postavimo problem drugačije – znamo mi to sve u teoriji, ali nikako da primenimo u praksi.
To je slučaj sa pomoćnicima koje imenica mora da ima u nemačkom jeziku.

Zašto – čujem pitanje sa svih strana!
Svako zašto ima i svoje zato, objašnjenje sledi:

Naša imenica je snažna, svaka za sebe je veliki individualac. Sve što joj je potrebno radi sama. Ako želimo da je prebacimo iz oblika jednine u množinu, da je promenimo po padežima, ma apsolutno sve, naša imenica je sposobna da uradi to sama, bez pomagača – jednostavno, dodavanjem odgovarajućih nastavaka (manje ili više, nije baš tako jednostavno u praksi, važno je da ste shvatili poentu).

Nemačka imenica ništa ne može da uradi na taj način. I to je veoma bitno da se zapamti.

Nemačka imenica nikad nije sama, uvek ima pomoćnika, koji joj pomaže da se izrazi.

Da vidimo ko sve pomaže nemačkoj imenici:

– Član

Uglavnom ispred imenice stoji neki od članova: neodređeni (ein), određeni (der), negativni član (kein)

– Zamenica

Često se ispred imenice nađe i neka zamenica, bilo da se radi o ličnoj zamenici (unsere Wohnung), pokazanoj (dieser Mann) ili nekoj drugoj vrsti zamenice, u zavisnosti od potrebe.

– Broj

Broj, osnovni, redni može da bliže određuje imenicu.

Primer za koji smo sigurno čuli je Erste Bank, prva banka.

- Pridev

Postoje slučajevi , kada pridev stoji samostalno ispred imenice i preuzima ulogu pomoćnika, nosioca osobenosti, roda, broja i deklinacije.

Primer: guter Mann, gute Frau, gutes Kind, gute Leute

Naravno da postoje slučajevi kada ispred imenice ne stoji nijedan pomagač. Važno je da u ovoj fazi shvatimo potrebu imenice u nemačkom jeziku da ima svog pomoćnika i to je neka od navedenih vrsta reči. Doći ćemo i do tih izuzetka, kada za to dođe vreme.

Ostale postove u vezi sa nemačkom imenicama možete pogledati ovde a kako ćete nabaviti vaš primerak ebokk Nemački nije bauk, pogledajte ovde

Mi nemamo članove, to smo bar 100 puta do sada ponovili i nama je teško da prihvatimo i naučimo vrste članova i njihovu pravilnu primenu. Pa još na to da dodamo i promenu po padežima, aka deklinaciju – radosti nikad dosta.
Šta je tu je, učili ste engleski, tamo je situacija slična. Za one među vama, kojima to još nije najjasnije – šta ću kud ću – morala sam i da crtam

Zamislimo sledeću situaciju, u daljini vidimo neku grupu žena. Jedna od njih se odvojila i kreće ka nama. Još uvek je daleko, ne vidimo je dobro. Ništa je ne odvaja od ostalih iz grupe. Kao što piše, jedna iz grupe (koju vidimo ili ne vidimo, nije važno) jedna žena ili možemo reći neka žena dolazi, eine Frau.

Sad se približila i vidimo da ta žena, die Frau, koja nam se približava i o kojoj smo već dali neku uopštenu informaciju (jedna od mnogih žena nam je zbog nečega privukla pažnju), ima dugu kosu, sivu majcu i sivu suknju. Sad je ona u odnosu na druge žene mnogo određenija, imamo više podataka o njoj pa to moramo nekako izraziti – tu dolazi određeni član u nemačkom jeziku.

Da probamo još jednom.

Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto. Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.
Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.

Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posedovanju istog. Ali, u drugoj rečenici smo rešili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. Eto upotrebe određenog člana.

Sve ostalo o imenicama, pogledajte ovde

O imenicama u nemačkom jeziku smo ponešto i naučili do sada. Da proverimo, šta znamo a šta smo propustili – svi tekstovi o imenicama u nemačkom su ovde

Profesije, gradjenje imenica ženskog roda

Obratite pažnju na nastavak – in. To je jedan od veoma važnih i tipičnih nastavaka za građenje imenica ženskog roda.

der Student – die Studentin
der Lehrer – die Lehrerin

Većina profesija u nemačkom jeziku će se graditi na ovaj način, na imenicu koja označava profesiju u muškom rodu, dodaćemo nastavak – in i dobićemo profesiju u ženskom rodu.

der Architekt – die Architektin
der Ingenieur – die Ingenieurin
der Kanzler – die Kanzlerin
der Journalist – die Journalistin

– Obrati pažnju!!!
Ponekad, se dodavanjem nastavka, dođe i do glasovne promene – Umalut.
der Arzt – die Ärztin
der Verkäufer – die Verkäuferin

Ali – opet obrati pažnju !!!!!

Postoje i profesije, koje ne možemo na ovaj način tretirati prilikom građanja rodno korektnih oblika zanimanja.

der Kaufmann – die Kauffrau
der Hotelfachmann – die Hotelfachfrau

Kao što ste sami već primetili, radi se o onim zanimanjima, koja u sebi već sadrže rodnu oznaku u formi nastavka za građenje imenica:
– mann, muškarac se menja u – frau, žena

Dok se mi u našem jeziku mučimo da prihvatimo oblike za profesije u žeskom rodu kao npr. psiholog – psihološkinja (više je to stvar nekog tradicionalaizma, nego što je to jezički problem), Nemci su to zvanično regulisali. U skaldu sa tendencijama 21. veka o rodnoj ravnopravnosti, kao i smernicama Evropske unije, u nemačkom jeziku su filolozi zajedno sa pravnicima i nekim drugim stručnjacima, seli i svi zajedno i jednoglasno napisali jezičke smernice u kom pravcu jezik mora da se razvija i kako praviti odgovarajuće oblike za sva zanimanja u ženskom rodu. Tako da smo mi sa ovim našim malim pregledom potpuno u trendu.